DAN SEĆANJA NA ROMSKE ŽRTVE HOLOKAUSTA

Proučavanje i komemoracija romskih žrtava u Drugom svetskom ratu dolazi prilično kasno. Tek 1982. godine, kada nemački kancelar Helmut Šmit izjavljuje da se progon Roma mora definisati kao genocid. Do ovoga nije došlo slučajno, jer se on prethodno sastao sa Centralnim savetom nemačkih Sinta i Roma 17. marta 1982. godine i kasnije sa delegacijom Svetskog Kongresa Roma.

Političko priznanje je veoma važno jer se prihvata odgovornost da se tako nešto ne ponovi u Evropi, putem konstantnog preispitivanja odnosa prema Romima i Sintima ali i stvaranja inkluzivnih politika koje bi omogućile ravnopravnu integraciju u društvo.

Ono što je takođe važno, jeste pitanje kulture sećanja Roma koja je na vrlo niskom nivou, a postoje mnogi razlozi za to. Jedan od njih je strah od nacista i drugih ekstremnih grupa, koje napadaju romska naselja u zemljama istočne Evrope, a gde je procesuiranje istih vrlo sporo.

Posledica svega ovoga je da mnogi Romi, a i neromi ne znaju zašto se poslednjih godina obeležava 2. avgust kao Dan sećanja na žrtve genocida nad Romima.

Važno je reći da danas postoji međunarodna romska mreža mladih TERNYPE gde 150 mladih ljudi iz cele Evrope svake godine dolaze u Aušvic na komemoraciju žrtava, gde imaju priliku da razgovaraju sa preži velim svedocima zločina.

Ova praksa pokazuje da se genocid nad Romima ne sme zaboraviti, a 2. avgust se obe ležava kao dan sećanja kada je u gasne komore poslato i pobijeno 2897 Roma i Sinta u logoru Aušvic u takozvanom Porodičnom logoru za Cigane. Najviše je bilo žena, dece, starih i bolesnih.

Rezolucijom Evropskog parla menta koja je usvojena 15. aprila 2015. godine i zvanično se proglašava Dan sećanja na romske žrtve holo kausta.

Ukupno 500.000 Roma i Sinta je ubijeno od strane Hitlerovog nacis tičkog režima a Romi i Sinti ovaj genocid nazivaju Porajmos što znači proždiranje, sečenje, usitnjavanje, uništavanje.

Zagovornici ovog termina su mađarski intelektualci Janoš Barsoni i Anješ Darocki. Međutim, postoje određena neslaganja između romskih intelektualaca u Rusiji i Balkanu koji smatraju da Porajmos na njihovom dijalektu znači prekršaj, prestup i silovanje što za mnoge predstavlja uvredljiv termin. Marsel Kurtijate je 1970. u kontekstu Jasenovca i Aušvica predlažio termin masovno ubijanje Sa themesko mudaripe(n).

Postoje mnogi dokumentarni fil movi koji se bave ovom tematikom kao što je „Voz života” francuskog reditelja rumunskog porekla Radu Mihaleanua u kojem prikazuje grupu Roma kako pevaju i igraju sa Jevrejima na stanici na putu do kon centracionog logora.

Godine 2009. Toni Gatlif, francuski romski režiser režirao je film „Korkoro”, koji prika zuje bekstvo Roma Taločea od nacista, uz pomoć francuskog notara Justesa i njegove poteškoće u pokušaju da vodi sedelački život.

I najinteresantniji film kojim ćemo ovde pomenuti je iz 2011. godine ”Nebrojeni ljudi: neis pričana priča o Romima”, reditelja Aron Jergera koji prikazuje tešku istoriju romskog naroda, od drevnih vremena do genocida počinjenog nad Romima tokom Drugog svetskog rata od strane nacista.

Ljudi koji su preži veli Holokaust dele svoje priče o životu u koncentracionom logoru koje su uglavnom nepoznate široj javnosti i time gaje kulturu sećanja na stradanja tokom Drugog svetskog rata.

* * * * *

Dićhipe thaj komemoracija rromane peline ando Dujto themesko maripe avel kasno. Tel 1982. bršesko, kana o njamcicko kancelari Helmuto Šmito mothol kaj o tradipe e Rromengo musaj te akharrdol sar genocide. Dži kava či avilo samo gajda, kaj vo anglune maladilo e Maškarimašće konsilova njam cicke Sintonenca thaj Rromenca po 17. marto 1982. thaj pale godova e dele gacijava Maškarthemutne Kongresova e Rromeng.

Politikano andipe si but importantno kaj lelpe o responsabiliteto te gajda vareso li avel palem ande Evropa, trujal konstantno pučhipe e dićhimava opral e Rroma thaj Sintuja, numaj vi o ćeripe inkluzivne politikengo save dinesas jekhimašći integracija maškar o them.

Kova so si gajda palem importantno, si o pučhipe palo kulturako gođaveripe e Rromengo savi si but po cikno niveli, a si sostar si godova gajda. Jekh katar lende si e dar katar e nacistuja thaj aver eks tremne kupengo, save džan pe rromane care ande raštre istokošće Evropako, a kaj si o astaripe godolengo but poloće.

Andipe sa gadalesko si kaj but Rroma, a vi e narroma či džanen sostar palune bršengo inćarrdol o 2. avgusto sar o Đes kana dasme gođi pe peline ando geno cide opral e Rroma.

Importantno sit e motholpe kaj ađes si maškarthemutno rromano khuvdipe e terrnengo TERNYPE kaj 150 terrne manuša andar e sasti Evropa sajekh brš avel ando Aušvicu pe komemoracija e pelinengo, kaj silen šajipe te den svato kolenca save ačhile džude.

Kaja praksa sikavel kaj o geno cide opral e Rroma či tromal te avel bis tarrdo, a 2. avgusto inćarrdol sar o đes kana dasmen gođi kana ande gasne komore sas bičhaldo thaj mudarrdo 2897 Rroma thaj Sintuja ando logori Aušvic ando gajdalavarrdino Familijako logori pale Rroma. Majbut sas rromnja, čha vorra, purane thaj nasvale.

Rezolucija Evropaća parlamentosko savi si andini 15. aprili 2015. brš vi ofici jelno akharrdol Đes kana dasamen gođi pe Rroma peline ando holokausto.

Trujal 500.000 Rroma thaj Sintuja sas muda rrdo katar e Hitlerosko nacistikano režimo a e Rroma thaj Sintuja kava geno cide akharen Porajmos so gndilpe po čhutipe ando muj, čhindipe thaj hara vipe.

Alavarja kale terminosko si e ungri kane gođaverimatarja o Janoš Barsoni thaj o Anješ Darocki. Maškar godova, si nekobor bijekhimata maškar e rromane gođaverimatarja ande Rusija thaj Balkano save gndin kao o Porajmos pe lengo dijalekto anel o pharavipe, prestupo thaj sovipe e rromnjanca bi kamimasko, so pale but manuša sikavel dukhavno termino.

O Marsel Kurtijade ando 1970. ando konteksto e Jasenovcosko thaj Aušvicosko dija pred logo palo Sa themesko mudaripe(n).

Si but lilarrne filmuja save ćeren pe kaja tematika sar kaj si o “Hajzibano e trajosko” francijako reditelji rumunijaće ciknako o Radu Mihaleanua ande savi sikavel e kupa e Rromengo sar đilaben thaj ćhelen e Jevrejenca pe stanica po drom džiko koncentraciono logori.

Ando brš 2009. o Toni Gatlif, francijako rro mano režiseri ćerrda o filmo “Korkoro”, savo sikavel o našavipe e Rromesko Taloče katar e nacistuja, trujal o ažutipe e francijaće notarosko Justesa thaj lešće pharimasko ando zumavipe te inđarel e bešimasko trajo.

Vi majinteresantno filmo savo khate alavarasa si andar o 2011. brš “Biđinade manuša: bidinisvato paramič pale Rroma”, katar o reditelji Arono Jergeri savo sikavel phari rromani istorija rromane themesko, katar e drevne vrjama džiko genocido ćerrdino opral e Rroma trujal Dujto themesko maripe katar e nacistuja.

E manuša save nakhline o Holokausto ulaven jekh paramič palo trajo ando kncentraciono logori save si šerutne bipindžarrde buhle themesko thaj godo leja inćaren e kultura e gođako po muda ripe ando Dujto themutno maripe.